Majo Danilović, Serbia
The Outside is – In
I will keep the windows closed
So that the police hour won’t sneak inside,
But especially because I don’t want the dread to set in.
I’m Emergent!
I cannot go out,
I’d infect the virus with humans.
Why should I venture out
When I have a phobia of outdoors,
Of wide and endless,
When I have a fear of Nature –
There’s grass, and dandeLions, sparrows and rooks.
If I am wrong and I venture out,
I’d be run over by polluted air.
I will upholster the window with mosaics
So that my sense of guilt doesn’t creep out.
What am I to do outside,
Where the silence of million rejected
sleeves of dignity latches on.
The hell am I to do outside,
When I’m told I’m not for the inside as well,
But, there, for a breath, for just a few more days!
Because the inside is – out,
And the outside is – in.
Translation: Tihana Lalić Murić
Мајо Даниловић
ДОСТОЈАНСТВЕНИ МУК
Закрачунат у крлетку
цвркућем своју слободу.
Држаћу прозоре затвореним
да ми се не ушуња полицијски час.
А, нарочито стога да ми не утекне страх.
Узванреднио сам се!
Не смијем ја ван
како вирусе не бих заразио човјеком.
Гдје ћу ја вани,
када имам фобију од отвореног,
од широког и бескрајног
и када имам страх од природе,
тамо су трава и маслачци, врапци и гачци.
Ако се преварим па изађем,
прегазиће ме загађен зрак.
Пресвућићу прозор каквим витражом,
да ми кроз њег не вири осјећај кривице.
Шта ћу напољу ја,
гдје запахњује мук милиона
одбачених кошуљица достојанства.
И који ћу мој вани,
кад кажу да нисам ни за унутра,
али, ето, за кратко – још који дан!
Јер унутра је, у ствари – напољу,
а вани је – унутра.